Kako je preneo Forbes, nacrt zakona, koji je sada na javnom uvidu, ima 78 članova. Između ostalog, članovi predloženog propisa regulišu pitanja organizacije sistema zvanične statistike, plana i programa statistike, prikupljanja podataka. Takođe, bave se i obradom i čuvanjem podataka, te pitanjem statističke poverljivosti.
Zbog čega se donosi novi zakon
„Prioritet u narednom periodu je potpuno usaglašavanje statističkog sistema Srbije sa Evropskim statističkim sistemom, kako bi se uspešno i što pre okončao proces pristupnih pregovora radi ulaska u Evropsku uniju“, navodi se u razlozima za donošenje zakona.
Cilj novog zakona je i usklađivanje sa Kodeksom prakse evropske statistike, koji je usvojen 16. novembra 2017. godine.
Takođe, među razlozima donošenja novog propisa navodi se i zaključak Peer Review misije koju je angažovao Evrostat u decembru 2017. U tom zaključku se navodi da pravni okvir statističkog sistema Srbije pokazuje izvesne slabosti. I da su izmene Zakona o zvaničnoj statistici neophodne. Neke od preporuka Peer Review misije bile su da proces izbora i postavljanja direktora Zavoda treba da bude transparentniji. A da razlozi zbog kojih njegova funkcija prestaje – budu jasno predviđeni zakonom.
Tako je u nacrtu zakona i član koji predlaže niz uslova koje lice mora da ispuni da bi bilo postavljeno za direktora RZS-a. Takođe, preporuka ove misije je bila da se u Zakonu o zvaničnoj statistici predvide kazne za kršenje odredaba poverljivosti.
Predloženo je i pravo obrađivača zvanične statistike (RZS, NBS) da javno interveniše u slučajevima pogrešnog tumačenja ili zloupotrebe statističkih podataka. Neophodno je da to pravo bude eksplicitno utvrđeno novim zakonom o zvaničnoj statistici.
Tako se u nacrtu zakona predlažu članovi koji kažu da direktor (zavoda za statistiku) ima pravo da javno reaguje u slučaju pogrešnog tumačenja ili zloupotrebe rezultata zvanične statistike. Isto se navodi i za NBS, i ostale odgovorne proizvođače zvanične statistike.
Deo nacrta Zakona bavi se i pitanjem statističke poverljivosti, odnosno podacima koji podležu statističkoj poverljivosti. Individualni podaci koji omogućavaju identifikaciju fizičkih ili pravnih lica, na direktan ili indirektan način, podležu statističkoj poverljivosti, navodi se u nacrtu zakona. Osim tih podataka i određeni agregirani podaci (osim rezultata zvanične statistike predviđenih Programom i Planom) podležu statističkoj poverljivosti.
U pitanju su agregirani podaci koji se odnose na jednu do tri statističke jedinice, kada su te jedinice fizička ili pravna lica, ukoliko se jedna od tih jedinica može identifikovati direktno ili indirektno, čime se otkrivaju podaci o toj jedinici. Kao i agregirani podaci koji se odnose na više od tri statističke jedinice, ukoliko ih je direktor Zavoda označio kao poverljive radi obezbeđenja primene principa statističke poverljivosti.
Učesnici u javnoj raspravi mogu dostaviti primedbe, predloge i sugestije RZS-u na imejl adresu javna.rasprava@stat.gov.rs. Dostavljaju se putem posebnog obrasca koji se može preuzeti sa zvaničnog sajta RZS-a.
Izvor: Biznis.rs
