Pripremila: Ana Filipović, ana@instore.rs
Foto: Pascal Meier/Unsplash
Kiosci u Srbiji su rasprostranjeni širom zemlje i nude raznovrsnu robu i usluge. Najčešće se koriste za prodaju štampe, duvanskih proizvoda, slatkiša, grickalica, pića, kao i dopuna za mobilne telefone. Osim toga, mnogi kiosci u Srbiji nude i druge usluge, poput prodaje karata za javni prevoz, sladoleda, suvenira, pa čak i manjih prehrambenih artikala.
Ovi maloprodajni objekti, nalaze se na frekventnim lokacijama, kao što su glavne ulice, trgovi, autobuske i železničke stanice. Mnogi kiosci su otvoreni i tokom vikenda, pa čak i praznika, što ih čini pogodnim za kupovinu u bilo koje vreme.
Rasprostranjenost i prometi
Prema podacima NielsenIQ, ukupan broj kioska i paviljona u Srbiji, u ovoj godini, iznosi 3.049. Ako se pogleda unazad, možemo da zaključimo da broj kioska opada iz godine u godinu. U prethodnoj godini ih je bilo 3.257, u 2023. godini bilo je 3.439 ovih objekata, u 2022. godini 3.601, a godinu dana ranije 3.646. U 2020. godini, bilo ih je 3.769, a u 2019. godine, broj kioska i paviljona u Srbiji iznosio je 3.963.
Podaci agencije NielsenIQ, takođe, pokazuju da je u prethodnih 12 meseci, u periodu od aprila 2024. do marta. 2025, u kioscima i paviljonima ostvaren ukupan promet u iznosu od 96,02 milijardi dinara, a kada se izuzme prodaja cigareta, taj promet je iznosio 19,61 milijardi dinara. Ako ove rezultate prodaje uporedimo sa onima iz perioda od aprila 2023. do marta. 2024, u kioscima i paviljonima ostvaren je ukupan promet u iznosu od 82,8 milijardi dinara, a kada se izuzme prodaja cigareta, taj promet je iznosio 20,8 milijardi dinara.
Vodeća trojka ostaje nepromenjena
U poređenju sa prethodnim godinama, odnos snaga među kompanijama koje rukovode lancima kioska, ostao je nepromenjen. Na tržištu Srbije, najveći lanac kioska je Štampa sistem (Moj kiosk) iz Beograda, koji je, prema podacima kompanije Dun & Bradstreet, u 2024. ostvarila ukupne prihode u iznosu od 27.686.033.000 dinara, što je povećanje u odnosu na prethodnu, kada su ukupni prihodi iznosili 22.194.368.000 dinara. Međutim, neto dobit zabeležena u ovom periodu manje je od prošlogodišnje, 208.978.000 dinara u 2024. naspram 390.287.000 dinara ostvarene neto dobiti godinu dana pre.
Na drugom mestu je Intermezzo System, sa sedištem, takođe, u Beogradu, koji je u 2024. godini ostvario prihode u iznosu od 3.365.603.000 dinara, što je povećanje u poređenju sa 2.810.247.000 dinara ostvarenih u 2023. Kada je reč o ostvarenom neto dobitku, Intermezzo System je i na tom bolju zabeležio bolje rezultate od prošlogodišnjih. Neto dobit je 2023. iznosila 43.178.000 dinara, a u prošloj godini 88.192.000 dinara.
Nakon konsolidacije Kiosk grupe i Corner shopa 2016. godine, Corner Kiosk sa sedištem u Novom Sadu, nalazi se na trećem mestu, sa ukupnim prihodima od 1.777.881.000 dinara. Kao i njegovi konkurenti, i ova kompanija je ostvarila povećanje prihoda, u poređnjeu sa prošlom godinom, kada su oni iznosili 1.576.244.000 dinara. Što se tiče neto dobitka, odnosno gubitka, Corner Kiosk je u 2024. godini poslovao sa minusom, -917.000 dinara, dok je godinu dana ranije ostvario neto dobit od 11.597.000 dinara.
Učestalost kupovine
Prema rezultatima istraživanja agencije Smart Plus Research, sprovedenog u aprilu 2025. godine na nacionalno reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika starijih od 18 godina (reprezentativnom po godinama, polu, regionu i tipu naselja), svakodnevnu kupovinu na kioscima obavlja 4,5% ispitanika, što predstavlja pad u odnosu na prethodnu godinu, kada je taj procenat iznosio 7,7%. Istovremeno, povećan je broj građana koji navode da nikada ne kupuju na kioscima – sa 18,5% u 2024. godini, na 28,4% u 2025. Ovi podaci ukazuju na trend opadanja učestalosti kupovine na kioscima iz godine u godinu.
U 2025. godini, najzastupljenija učestalost kupovine je dva do tri puta mesečno, što navodi 15% ispitanika. To predstavlja promenu u odnosu na prethodnu godinu, kada je najviše građana kupovalo na kioscima jednom nedeljno (16,4%). U ovoj godini, jednom nedeljno kupuje 12,5% ispitanika, a dva do tri puta nedeljno 12,4%. Kupovinu jednom mesečno navodi 9,4% ispitanika, što je manje u poređenju sa 13,8% iz prethodnog istraživanja.
Osim toga, 7% građana kupuje na kioscima dva do tri puta u šest meseci (6,8% u 2024), dok jednom u šest meseci kupuje 4% ispitanika (3,3% u 2024). Ređe od toga kupuje 6,8% građana, što je takođe pad u poređenju sa 8,2% iz prethodne godine.
Ko češće kupuje i šta se najčešće kupuje
Kada je reč o razlikama po polu, svakodnevno na kioske odlazi više muškaraca (6,2%) nego žena (2,9%). Muškarci češće od žena kupuju i dva do tri puta nedeljno (15,1% naspram 9,8%). Sa druge strane, među ženskom populacijom više je onih koje posećuju kioske retko, odnosno dva do tri puta u šest meseci (8,7% u odnosu na 5,2% muškaraca).
Od ukupnog broja ispitanika, 28,4% navodi da nikada ne kupuje na kioscima. Najzastupljeniji među njima su građani stariji od 60 godina (46,6%), penzioneri, oni sa nižim stepenom obrazovanja (završenom osnovnom školom), kao i ispitanici iz Vojvodine (39,1%).
Prema najnovijim podacima agencije Smart Plus Research, najčešće kupljeni proizvodi na kioscima, tokom prethodnih godinu dana, su žvake (49,2%) i papirne maramice (48,3%). Žvake relativno podjednako kupuju i muškarci (47,9%) i žene (50,4%), dok maramice znatno češće kupuju žene (56,0%) nego muškarci (40,6%). Ovi proizvodi češće se kupuju u Beogradu u odnosu na ostale regione Srbije.
Na trećem mestu po učestalosti nalaze se cigarete i drugi duvanski proizvodi, koje kupuje 43,6% ispitanika.
Takođe, 34,9% građana na kioscima kupuje gazirane i negazirane sokove i vodu, dok 26,8% navodi sladoled (porast u odnosu na 25,1% u 2024). Kafu kupuje 18,7% ispitanika, a novine i magazini zabeležili su pad – sa 24,3% u 2024. na 14,8% u 2025. Najčešći kupci štampe su građani stariji od 60 godina (26,1%).
Od ostalih proizvoda, čokolade i čokoladice kupuje 14,7% građana (blagi porast u odnosu na 12,6% u 2024), dok slane grickalice kupuje 12,3% (u poređenju sa 8,9% prethodne godine).
Na kioscima se, u manjoj meri, kupuju i keks, alkoholna pića i kondomi – pri čemu su kupci poslednja dva artikla uglavnom muškarci. Takođe, beleži se i kupovina čestitki i knjiga, koje češće biraju žene.
