Po kategorijama proizvoda, u 2024. je dominiralo vino od svežeg grožđa, uključujući obogaćena vina, čineći 56,2% (16,8 milijardi evra) izvoza.
Žestoka pića i likeri su bili druga najveća kategorija, sa 29,7% udela u izvozu (8,9 milijardi evra), zatim pivo, sa 11,5% (3,4 milijarde evra); jabukovača, medovina i druga fermentisana pića, sa 1,7% (0,5 milijardi evra); i vermut i druga vina aromatizovana biljkama ili aromatičnim biljkama, sa 1,0% (0,3 milijarde evra).
Francuska je bila ubedljivo glavni izvoznik alkoholnih pića iz EU u zemlje van EU u 2024. godini, sa ukupnim iznosom od 12,1 milijardu evra, čineći 41% ukupnog izvoza. Ova zemlja je izvozila najviše vina (66,7% ili 8,1 milijardu evra) i žestoka pića i likere (31,8% ili 3,8 milijardi evra).
Italija je bila na drugom mestu, sa 6,0 milijardi evra (20% ukupnog izvoza EU u zemlje van EU), od čega se većina (81,1% ili 4,9 milijardi evra) odnosila na izvoz vina. Španija i Holandija su izvezle 2,5 milijardi i 2,3 milijarde evra (svaka 8%), respektivno, pri čemu je najznačajnija kategorija za Španiju bilo vino (1,6 milijardi evra), a za Holandiju pivo (1,3 milijarde evra).
Sjedinjene Američke Države su bile glavna destinacija za alkoholna pića iz EU, sa izvozom od ukupno 8,9 milijardi evra (30%). Više od polovine ove vrednosti, 4,9 milijardi evra, odnosi se na izvoz vina, a dodatnih 2,9 milijardi evra na žestoka pića i likere.
Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo drugi najveći trgovinski partner, sa 4,9 milijardi evra (17%), uglavnom povezano sa izvozom vina (68% ili 3,3 milijarde evra). Slede Kina i Kanada (svaka po 1,6 milijardi evra) i Švajcarska (1,4 milijarde). Dok se u Kanadu i Švajcarsku uglavnom izvozilo vino, glavna izvozna kategorija u Kinu bila su žestoka pića i likeri, sa 0,7 milijardi evra (45%), a zatim vino (0,5 milijardi evra, 34%).
Priredila: InStore redakcija
Foto: Eurostat
