Događaj je otvorila Mirjana Lalošević iz organizacije Donau Soja, koja je istakla da klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova savremene poljoprivrede, ali i priliku za transformaciju proizvodnih sistema ka većoj otpornosti, očuvanju zemljišta i biološke raznolikosti. U uvodnoj reči pridružio joj se i Todo Terzić, šef jedinice za hranu i poljoprivredu u Naled-u, koji je predstavnik EIT Food Hub-a u Srbiji. NALED u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta Novi Sad aktivno radi na podršci inovacionom ekosistemu u Srbiji.
Kroz različite programe koje nudi EIT food studenti, istraživači, osnivači startapa dobijaju mogućnost da kroz mentorsku i finansijsku podršku razviju svoje inovacije, da se povezu sa kompanijama kao korisnicima njihovih inovativnih rešenja i da svoja rešenja ponude najuglednijim kompanijama koje se bave proizvodnjom hrane u Evropi.
Prvo izlaganje održala je prof. dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koja je govorila o klimatskim promenama "od rizika do otpornosti". Istakla je da se Srbija suočava sa sve dužim periodima suše, ekstremnim temperaturama i promenama u rasporedu padavina, što direktno utiče na prinos i kvalitet poljoprivrednih proizvoda.
Regenerativna poljoprivreda predstavlja jedno od glavnih rešenja, jer omogućava mehanizam poniranja CO2 u zemljište, čime se smanjuje efekat staklene bašte, a istovremeno primenjuju prakse koje povećavaju adaptibilnost biljaka na klimatske promene, poručila je prof. Vuković Vimović.
O odgovorima poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene govorio je prof. dr Danijel Jug sa Fakulteta agrobiotehničkih znanosti iz Osijeka. On je predstavio iskustva Hrvatske i regiona, pokazujući da se promene u sistemu proizvodnje već dešavaju – od uvođenja smanjene obrade zemljišta i upotrebe pokrovnih useva, do razvoja sistema koji podstiču regeneraciju zemljišta i smanjenja gubitka organske materije.
Panel diskusija "Regenerativni pristupi u ratarstvu i povrtarstvu: Od ideje do prakse" okupila je predstavnike velikih i inovativnih sistema: Petru Mejić (AlDahra, Srbija), Zorana Tomaševa (Delta Agrar) i dr Đuru Karagića (LoginEKO). Učesnici su saglasni da prelazak na regenerativnu poljoprivredu nije brz proces, ali da donosi dugoročne koristi – stabilnije prinose, bolju strukturu zemljišta i manju zavisnost od mineralnih đubriva i pesticida.
Takođe je izuzetno važno ne preuzimati prefabrikovana rešenja iz drugih sistema, već ih testirati u domaćim proizvodnim uslovima i prilagođavati specifičnostima naše sredine i potrebama lokalne proizvodnje, naglasila je Mejić.
Dr Đura Karagić je izneo iskustva iz kompanije LoginEKO o uvođenju klimatski pametnih useva u okviru funkcionalne petogodišnje rotacije zasnovane na leguminozama, vraćanju svih biljnih ostataka u zemljište, održavanju zona biodiverziteta i donošenju odluka na osnovu transparentnih metrika zasnovanih na podacima, uz podršku internog “Farming Software”-a. Zoran Tomašev je istakao da kompanija Delta Agrar deli viziju regenerativne poljoprivrede kroz primenu inovativnih tehnologija koje optimizuju troškove i povećavaju prinose, uz dodatnu vrednost u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.
U drugom panelu, "Regenerativni pristupi u voćarstvu i vinogradarstvu", učestvovali su prof. dr Slobodan Milenković (EDUKONS) i Dušan Tomić (TMB Diamond Agrar). Istaknuto je da se principi regeneracije uspešno mogu primeniti i u višegodišnjim zasadima, gde je posebno važna mikrobiološka aktivnost zemljišta i obnavljanje biodiverziteta. Panelisti su podelili svoja iskustva u sistemima bez oranja, zatravnjivanja vinograda, kao i balansirane prihrane i integralne zaštite bilja uz naglasak da su promene vidljive već nakon nekoliko godina dosledne primene.
U delu posvećenom međunarodnim iskustvima, Marylou Frasco iz kompanije Axereal Central Europe predstavila je predstavila je francusko iskustvo u usvajanju mera regenerativne poljoprivrede i uporedila ga sa balkanskim regionom. Nakon nje, Mateusz Ciasnocha iz Poljske, član mreže Top 50 Farmers, govorio je o ličnom putu svoje porodice "od farme do upravnog odbora i nazad" – o tome kako jedno gazdinstvo može postati primer regeneracije i uticati na razvoj evropske politike održive poljoprivrede.
Konferencija je pokazala da se u Srbiji i regionu već formira mreža proizvođača i stručnjaka spremnih da menjaju pristupe u poljoprivredi. Ključne poruke dana bile su: regenerativna poljoprivreda nije trend već potreba, njeni rezultati su merljivi, a saradnja između nauke, industrije i poljoprivrednih proizvođača presudna je za promenu sistema.
Događaj je deo aktivnosti u okviru "EIT Food program regenerativne poljoprivrede" koji Donau Soja sprovodi sa EIT Food u Srbiji, sa ciljem jačanja kapaciteta proizvođača, razmene znanja i razvoja praksi koje doprinose zdravijem zemljištu i otpornijem agroekosistemu.
Priredila: InStore redakcija
Foto: Donau Soja
